25.маја, на Дан младости, у Уметничкој школи у Нишу, окупила се генерација 1964-1969. године, која је обележила свој велики јубилеј, 50 година од дипломирања, односно “матурирања”, како су то назвали.
Сви ми, већ времешни људи, сећали смо се лепих дана проведених у овој школи, где су професори претежно били млади, тек пристигли са Ликовне или Академије примењених уметности: Драган Костић, Мирољуб Ђорђевић, Милош Павичевић, Петар Огњановић, Томислав Петровић, Василије Перевалов, Душан Донков, Владимир Вушуревић, Марија Силнер, Миња Поповић, а и нешто старији Мирољуб Алексић, Александар Шакић и директорка Нина Антоковић. Најмлађи по духу, био је Тодор Стевановић, данас академик, који нас је овом приликом срдачно поздравио и послао своје каталоге и монографије за све прусутне, по организатору овог скупа, Мирољубу Стаменковићу, Команчи.
Сећали смо се дивних дана младости, када су нам професори несебично даривали сва своја знања, али су нас и васпитавали, најбоље што су могли. Са симпатијама смо се сећали добродушног Симе Чемерикића, строге Оливере Станојевић, лепе Иванке Ранђеловић, госпођа Љиљане Вучковић, Љубице Поповић, младе Иване Пантић, Христифора Митића, Кике. Својим присуством су нас посебно обрадовали професори Василије Перевалов и Мирољуб Ђорђевић који су са много топлине говорили о нашим заједничким данима, али и својим животним и професорским ставовима. Дружење је настављено у лепом амбијенту ресторана “Гусар”, на самој обали Нишаве са погледом на кеј, где је некада било шеталиште, ” корзо”, и где су се дешавали неки судбонисни сусрети.
Договор и жеља присутних је да се надаље, сваког 25. маја састајемо у ресторану “Гусар”. Свако, ко од старих другара и другарица дође, биће добродошао. Не можемо да чекамо следећи велики јубилеј, 100 година од дипломирања. Или, можда, можемо?
Малина Радоњић